Двоструко опорезивање у БиХ – како настаје и како га законито избјећи
Двоструко опорезивање у БиХ настаје када исти доходак подлијеже пореској обавези и у БиХ и у држави из које новац долази. Најчешће се примијети тек на изводу: власник фирме фактурише клијенту из Њемачке или Аустрије, а на рачун стигне мање него што је фактурисано. Разлика није грешка клијента — то је порез задржан по одбитку у држави извора. Исти тај доходак затим улази и у пореску основицу у БиХ.
Проблем је рјешив, али не сам од себе. Државе га уређују билатералним споразумима који носе званичан назив уговори о избјегавању двоструког опорезивања порезима на доходак и на имовину. У овом водичу објашњавамо како до њега долази, које облике има, кога погађа и како се ти споразуми примјењују у пракси.
Шта је двоструко опорезивање и зашто настаје
До двоструког опорезивања долази када двије државе истовремено имају право да опорезују исти доходак. Ниједна при томе не крши прописе — обје поступају по сопственим законима, а ти се закони у међународном пословању редовно преклапају.
Принцип резидентности значи да држава опорезује укупан доходак својих пореских резидената, без обзира на то гдје је остварен. Ако сте резидент једне државе, она полаже право и на доходак зарађен у иностранству.
Принцип извора значи да држава смије опорезивати доходак настао на њеној територији, без обзира на то ко га прима. Исплата према иностраном пружаоцу услуга и даље је доходак чији је извор у тој држави.
Када привредно друштво из једне државе наплати услугу клијенту из друге, оба принципа се активирају на исти износ. Држава извора задржава порез по одбитку приликом исплате, а држава резидентности исти доходак укључује у годишњу основицу. У том случају, без примјене споразума, исти доходак бива опорезован двапут.
Два облика: правно и економско
Разлика између ова два облика није академска — рјешавају се различитим механизмима.
Правно двоструко опорезивање постоји када исто лице плаћа порез на исти приход у двије државе. Примјер: консултантска фирма регистрована у БиХ фактурише клијенту у Аустрији. Клијент задржава порез по одбитку и уплаћује га аустријској пореској управи, а фирма исти приход пријављује као добит у БиХ. Овај облик рјешава се међудржавним уговором.
Економско двоструко опорезивање постоји када исти новац буде опорезован код два различита субјекта. Најчешћи примјер: фирма плати порез на остварену добит, а затим власник плати још један порез када ту већ опорезовану добит исплати себи. Овај облик не рјешава се уговором, већ избором јурисдикције у којој друга фаза опорезивања не постоји или је ниска.
Кога најчешће погађа
Фирме које пружају услуге иностраним клијентима. ИТ фирме, агенције и консултанти су најизложенији, јер многе државе примјењују порез по одбитку на исплате према иностраним пружаоцима услуга. Клијент задржи дио износа прије исплате, а ви тај новац враћате кроз процедуру у страној држави — ако је уопште покренете. У пракси већина не покрене.
E-commerce продавци. Преласком прага промета у појединој држави настаје обавеза регистрације за ПДВ и локална пореска обавеза, независно од тога гдје је фирма регистрована. Комбиновано са обавезама у матичној држави, управљање постаје сложено већ код неколико тржишта.
Холдинг и групне структуре. Свака исплата између зависног друштва и матице пролази кроз пореске системе обје државе. Без уговора који снижава стопу пореза по одбитку, укупно оптерећење може поништити финансијску логику саме структуре.
Власници који живе у једној, а фирму имају у другој држави. Без јасно документоване пореске резидентности, обје државе могу тврдити да сте њихов резидент. Ово је чест случај код власника из региона који живе у некој од држава ЕУ.
Ако наплаћујете из више држава, структура фирме одређује колико од наплаћеног стварно задржите.
Сједиште у Брчко дистрикту даје приступ мрежи уговора које БиХ примјењује.
Уговори о избјегавању двоструког опорезивања
Државе овај проблем рјешавају билатералним споразумима којима унапријед дијеле право опорезивања. Званичан назив им је уговор о избјегавању двоструког опорезивања порезима на доходак и на имовину, а двије државе које га закључују у самом тексту се називају државе уговорнице.
Босна и Херцеговина примјењује око четрдесет таквих споразума — дио је потписала самостално, а дио преузела нотификацијом о сукцесији. Мрежа покрива кључне партнере, укључујући Њемачку, Аустрију, Италију, Холандију и Турску. Од сусједа, споразуме са БиХ имају Србија, Хрватска, Црна Гора и Сјеверна Македонија, а Србија и Хрватска су уједно и тржишта са којих фирме из Дистрикта најчешће наплаћују. Актуелан списак води Министарство финансија и трезора БиХ.
Сваки споразум уређује четири ствари:
Сталну пословну јединицу — под којим условима се сматра да привредно друштво има пореску присутност у другој држави уговорници. Без тог правила, готово свака активност у иностранству могла би засновати локалну обавезу.
Подјелу права по врсти дохотка — пословна добит, дивиденде, камате, ауторске накнаде и доходак од непокретне имовине третирају се одвојено. За сваку категорију прописано је која држава смије опорезивати тај доходак и до ког износа. Код дивиденди и камата обје државе по правилу смију опорезивати исти износ, али је стопа у држави извора ограничена горњим лимитом.
Метод отклањања — метод изузимања или метод кредита. У првом случају држава резидентности изузима доходак који је већ опорезован у другој држави уговорници. У другом случају тај доходак улази у домаћу основицу, али се плаћени страни порез одбија од обавезе, па се плаћа само разлика.
Критеријуме резидентности — редослијед правила по којем се одређује чији сте резидент када обје државе то тврде.
Споразуми имају јачу правну снагу од домаћих прописа. Ако се одредба споразума разликује од рјешења у домаћим законима, примјењује се споразум. За државе уговорнице обавеза важи у оба смјера — исто правило које штити друштво из БиХ у Њемачкој штити и њемачко друштво овдје.
Како се уговор примјењује у пракси
Споразум не дјелује сам од себе. Да би се примијенио, потребно је доказати да сте резидент државе уговорнице.
Основни документ је потврда о пореској резидентности, коју издаје надлежни орган. Достављате је исплатиоцу у иностранству прије исплате. На основу ње исплатилац примјењује снижену стопу из споразума умјесто пуне домаће — па већи дио дохотка стиже директно на рачун, без накнадне процедуре поврата.
Ако је дио пореза ипак задржан у другој држави, тај износ се у годишњој пријави третира као порески кредит, према методу који прописује конкретан споразум.
Исти принцип важи и обрнуто: када фирма из Дистрикта исплаћује доходак страном правном лицу, снижена стопа примјењује се само ако прималац достави доказ о резидентности. Документација није формалност, него услов у оба смјера.
Рок важења потврде разликује се по државама, па се у пракси прибавља једном годишње. Грешка која се најчешће понавља јесте да се потврда доставља тек након што је порез већ задржан. У том случају остаје само процедура поврата у страној држави — траје мјесецима, захтијева преводе и овјере, а због трошка се често никада ни не покрене.
Шта ово значи за фирму из Брчко дистрикта
Фирма регистрована у Брчко дистрикту је пуноправно правно лице Босне и Херцеговине и има право да користи цијелу мрежу уговора које БиХ примјењује. То је конкретна предност за фирме чији су клијенти у државама са високим порезом по одбитку.
Уз то, Брчко дистрикт има сопствено пореско законодавство, одвојено од ентитетских. Стопа пореза на добит износи 10%, а третман исплата власнику разликује се од оног у Федерацији БиХ и Републици Српској.
Важно је разумјети и границу: регистрација у Брчком рјешава питање приступа уговорима и локалног пореског оквира, али не укида обавезе које имате у држави у којој лично живите. Ако сте порески резидент друге државе, њени прописи и даље се примјењују на ваш лични приход. Због тога се одлука о јурисдикцији увијек посматра заједно са питањем личне резидентности, а не одвојено.
За фирме које разматрају гдје регистровати сједиште због међународног пословања, релевантни су и правни оквир и практичне процедуре — о чему више у водичу о офшор компанији у Брчком.
Питање јурисдикције и питање личне резидентности рјешавају се заједно.
Преузимамо документацију, комуникацију са институцијама и цијели поступак.
Кораци које треба предузети
- Мапирајте изворе прихода. Направите списак држава из којих наплаћујете и провјерите да ли БиХ са сваком од њих примјењује уговор.
- Утврдите стопу из уговора. За сваку врсту прихода — услуге, дивиденде, камате, ауторске накнаде — уговор прописује другачији лимит.
- Документујте пореску резидентност. И фирме и вашу личну, ако живите у другој држави.
- Прибавите потврду и доставите је исплатиоцима прије наредне фактуре, не послије.
- Провјерите правила о контролисаним иностраним друштвима у држави у којој живите, јер она могу утицати на третман фирме регистроване у иностранству.
Следећи корак је сједиште из којег можете користити ту мрежу споразума.
Припрему документације, комуникацију са институцијама и цијели поступак преузимамо ми.
Често постављана питања
Да ли је избјегавање двоструког опорезивања легално?
Јесте. Примјена међудржавних уговора је механизам који су државе саме успоставиле и који се користи на основу прописане документације. Разликује се од утаје пореза, која подразумијева прикривање прихода или лажно пријављивање.
Да ли БиХ има уговор са мојом државом?
БиХ примјењује око четрдесет уговора, укључујући све кључне европске економије. За конкретну државу и врсту прихода провјерите актуелан списак Министарства финансија и трезора БиХ или нас контактирајте.
Ко издаје потврду о пореској резидентности?
Пореска управа надлежна према сједишту фирме. За фирме регистроване у Брчко дистрикту то је Пореска управа Брчко дистрикта БиХ.
Шта ако је порез већ задржан у иностранству?
Тада се примјењује метод из уговора — кредит или изузимање. Задржани износ се документује потврдом страног исплатиоца и користи у годишњој пријави.
Могу ли имати фирму у Брчком, а живјети у другој држави?
Формално да, али порески третман зависи од прописа државе у којој живите. Поједине државе имају правила о контролисаним иностраним друштвима — према тим законима, друштво регистровано у иностранству може се приписати власнику, па се његов доходак опорезује код њега лично. Провјерити прије регистрације, не послије.